Text: Alogia. Igra.

Mozda jednom, kad dani prodju svi,
Shvatis gde smo sada mi.
Da li nas priroda obmanjuje I sve je igra
Ili smo, ipak, deo nje?

Zasto svaka prica ima kraj,
Da li postoji druga sansa il' me vara osecaj.
Da li smo daleko od vecnosti il' ne vidimo
Da tu je negde oko nas?

Dok vreme brzo prolazi, pitas se gde smo sada mi,
da li smo deo vecnosti...
I kada jednom dodje kraj,
ti nikad neces moci,znaj,da budes blizi istini!

Da li neko odozgo vidi sve,

Da li smo I mi deo igre njegove...
Zasto nam daje da se mucimo, da verujemo
Da nikad nece doci kraj?

Dok vreme brzo prolazi, pitas se gde smo sada mi,
da li smo deo vecnosti...
I kada jednom dodje kraj,
ti nikad neces moci,znaj,da budes blizi istini!