Text: Djordje Balasevic. Branislava.

U prvi suton jesen je napala na kej
Park se sepurio u zutom k'o stari usminkani gej
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor krocila
Titrava, poput svece slavske... senka sa njenim ocima

Bila je cvetak... No, to je jucerasnja vest
Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i sest
Nas grad je bio njen licni atelje
Veliki film se snimao
Bila je jedna od tri zelje koje sam ikad imao

Za druge je smisljala slatke kolekcije...
Vise ukrase... u bojama neznim i toplim
Za sebe zaketice od nekih grubih stofova
Nisu vredele lekcije...
Navukla se... na pilule i Dzenis Dzoplin
I prve paketice od onih Propalih Grofova
A pricu je moju slusala skepticno
Za nju je, naravno, to bilo totalno fals i pateticno
Banalne strasti... Ljubav, ljubomora, ceznja i bol i tom slicno
Uzas... Pateticno

U prvi suton odjednom je zahladilo
Davno sam nucuo da je "na zutom"... Nije me iznenadilo
Do gala revije smo, eto, napokon stigli...
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strasila
Na koncu prica vodi igli... E, lutko... Super si model sasila

Ja sam pred zivot istupio najezen... I razdrljen
K'o pred streljacki vod u zoru
I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje
Al' sa sudbom se natezem... Onako zagrljen
K'o dve pijane lude na soru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Pricaj mi malo o patetici
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Pricaj mi malo... Ili nemoj?