Text: Djordje Balasevic. Drvena Pesma.

Snio sam nocas nikad pre?aljenu stvar...
Mog drvenog konjica...
Kanap i zvuk tockica...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sanco moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam jo? i svoju prvu tamburu...
Kako ko nocna dama
Iz ju?nog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?
Dal' je to znao onaj ko ga je dubio?

Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Dal nas je ista ki?a mladane zalila?
Ko mu je grane kreso, mati ga njegova?
Cija je ruka li?ce s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u cipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene ?alukatre...
Na uzglavlju... Ru?a u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni cun... Nasred luke pokisle...
Da me u vecnost otisne...

Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal' je pod njime neko za nekim ?alio?
?to ga je grom obi?o, mati ga Petrova?
Ko je u ?ake pljuno, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... ?to si me budila?
Bio sam tako blizu nalicja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li ce nesto nici iz toga semena... da znam?