Text: Balasevic Djordje. Neki Novi Klinci.

Moj deda ve? dugo
ore nebeske njive.
Ali baka jo? euva sve stvari
i sliku na?eg sveca.
Na dan kad sam rodjen
tu je posadjen orah,
i u avliji, pod gustom kro?njom,
sad igraju se deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Kroz maglu treperi
devet sve?a na torti.
(Tad sam dobio par mandarina
i malog belog zeca).
U maju, jo? uvek,
zriju kom?ijske ba?te,
ali tre?nje i zelene kajsije,
kradu druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Moj drugar Milutin,
druga klupa do vrata,

ima klinca od eetiri i po
i uei ga da peca.
Ponekad ga sretnem,
mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju
neka druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
A ja, ja se kockam
s prevarantom ?ivotom.
Iz rukava on svakoga dana
izvuee nekog keca.
I stari mi ka?u:
"Sad si u pravom dobu!"
A u ulicu Jovana Cviji?a
rastu druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...