Text: Balasevic Djordje. Stara Pesma.

Pitala me znam li fiziku
i hemijski znak platine.
U?utkao sam tu ?iziku
i odveo je na matine.
Tad jo? nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da ?e biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:
Zorice, Zorule,
najlep?e devojee,
ne mogu da ?ivim bez tebe,
Zoki, Zorule...
A na pla?i sam joj svirao
i pesma joj se dopala.
Posle sam joj ?koljke birao
i ?kakljao joj stopala.
Tad jo? nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da ?e biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:

Zorice, Zorule,
najlep?e devojee,
ne mogu da ?ivim bez tebe,
Zoki, Zorule...
Posle sam sav sitni? skupio
i sladoled joj kupio.
Onda sam je ku?i pratio
i dobro sam postupio.
Tad jo? nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da ?e biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:
Zorice, Zorule,
najlep?e devojee,
ne mogu da ?ivim bez tebe,
Zoki, Zorule...